Zubi se (posebno kutnjaci) međusobno dodiruju preko bočnih (nazivaju se stručno aproksimalne) površina. Kod stalnih zuba to je više tačkasti kontakt, dok je kod mlečni veća površina. Ispod mesta kontkta se nalazi prostor, koji je kod potpuno zdravih zuba popunjen trouglastim ispupčenjem desni (naziva se interdentalna papilla). (Slika 1.)
A- prostor popunjenj sa gingovom (papila);
B- povlaćenje papile
Vremenom papila se povlači i prostor postaje veći. Između zuba zapadaju ostatci hrane i teže se uklanjaju , čak i kod pranja zuba. Na taj način se značajno povećava rizik za razvoj i zadržavanje dentalnog biofilma, a samim tim i karijesnog procesa. Zbog toga je i neophodno dodatno čišćenje međuzubnih prostora . Detaljnije
Kontakti se kod bočnih mlečnih zuba formiraju do 30 meseca deteta, do kada bi trebalo da izniknu svi zubići. Tada se rizik za razvoj karijesa prebacuje sa prednjih zuba na bočne. Prvo če se razvijati karijes na griznim površinama, a u naredne dve godine i na bočnim i ta dva procesa su često povezana i spajaju se (Slika 2.).
Najkritičniji period za razvoj karijesa je između 18 – 36 meseca.
Bočni karijes na mlečnim zubima (posebno od očnjaka pa do „petice“) je izuzetno podmukao jer se klinički (golim okom) ne može registrovati u početnoj fazi!!! Topljenje (izvlačenje minerala) tvrdih zubnih tkiva se širi u dubinu i podriva greben (prelaz između grizine i bočne površine zuba). Tkivo zuba u jednom trenutku puca, stvara se defekt koji je prilično komplikovan za oporavak sa plombama (Slika 2.). Prodiranje karijesnog razaranja, dok se ne stvori defekt. je generalno spor proces. Na bočnim površinama mlečnih zuba to može da iznosi i preko dve godine, a kod stalnih i do šest godina. Detaljnije
Češći unos slobodnih šečera i razvojne slabosti zubnih tkiva može da ubrzava napredovanje karijesa, Prisustvo zaštitnih aktivnih materija(fluoridi, nanoapatiti, ksilitol) ga usporava.
Kod mlečnih bočnih zuba, često, kada se primeti pucanje grebena, proces karijesa je već prilično prodro u dubinu i već zahvatio meko tkivo u unutrašnjosti (zubna pulpa, „živac“). (Slika 3.)
Dakle, postoji prilično vremena da se otkrije karijesni proces pre nego što dođe do pucanja grebena!!!
Moguće da se karijesni proces zaustavi i tkivo oporavi, bez bušenja zuba i plombiranja!!!
Najsigurnija metoda da se otkrije karijesni proces u začetku je izrada specijalnih rendgenskih snimaka (nagrizni snimak, snimak sa krilcem, retrokorronarni snimak, „bite wing“ snimak). Jedini nedostatak je što je kod male dece (do 4. godine, često i starije) zbog neophodnosti saradnje, tehnički nemoguće da se snimak izradi.
Ranije su protokoli prema AAPD (Američka akademija dečje stomatologije) predlagali da se pri svakom prvom pregledu, kad god je to moguće obavezno uradi set preventivnih rendgenskih snimaka i da se oni ponavljaju svake godine. Danas je takav stav napušten i preventivni retrokoronarni snimak se preporučuje samo kod dece kod koje je registovan karijes rizik.
Na žalost, kod nas, najveći broj dece spada u visokorizičnu grupu!?
Kod dece koja na rendgenskom snimku pokazuju postojanje karijesne lezije koja se pruža do polovine debljine zubnog tkiva, odmah se preduzimaju gore navedene savremene metode zaustavljanja karijesa. Istovremeno je neophodno da se i preostale površine zuba, na kojima još uvek nije prisustno oboljenje, zaštite, dokazanim preventivnim metodama. Tu se ne zaustavlja procedura. Neophodno je nastaviti sa svakodnevnim pravilnim čišćenjem međuzubnih prostora (Detaljnije) i na godinu dana ponavljati rendgenski snimak i procenu stanja rizika.
Šta da se uradi sa decom koja su rizična, a kod koje nije moguće napraviti retrokoronarni rendgenski snimak. Sledeća stanja ukazuju na veliku verovatnoću da postoji bočni karijes:
- Prisustvo bilo gde i jednog jedinog karijesnog zuba. Posebno. ako već postoji vidljivi karijes na bočnoj površini, sve ostale su sumnjive.
- Generalno loša oralna higijena (sama po sebi je pokazatelj rizika).
- Loša higijena međuzubnih prostora, što se registruje krvavljenjem posle korišćenja konca ili specijalnim instrumentom za pregled desni (tzv. Parodontalna sonda).
Najsigurnije je da se sve bočne površine profesionalno tretiraju sredstvom za zaštitu i zaustavljanje karijesa, i da se zatim nastavi sa redovnom kućnom negom sa aktivnim pastama koje podstiču vraćanje mineral u zub. Procedura bi trebalo da se ponavlja jedanput godišnje i poželjna je rendgenska kontrola.
Ali, kompletni preventivni režim je osnova za potpuno zaustavljanje pojave i napredovanja
karijesa na svim lokacijama.
Detaljnije
Bočni karijesa sa vidljivim defektom na mlečnim zubima kod male dece, neretko se teško može ispravno nadoknatiti. Danas postoje mogućnosti da se napredovanje prosesa u potpunosti zaustavi i bez zahtevnih “bušenja” i plombiranja. To je pre svega privremenea metoda. dok se ne stekmu uslovi za plombiranja, ali često (posebno kod razorenih zuba) staje i kao trajno rešenje za uspešno očuvanje obolelog zuba. (Slika 4.) Detaljnije
Pogledati još
Predškolsko dete sa karijesom-šta raditi?
