Najčešće greške roditelja koje dovode do oboljevanja mlečnih zuba
Mlečni zubi su izuzetno značajni za pravilan razvoj lica, vilica, stalnih zuba, ali i za opšte zdravlje. Detaljnije
Trend poboljšavanja zdravlja zuba u razvijenim zemljama zabeležen je i kod predškolske dece. 60-tih i 70-tih godina prošloga veka bilo je malo šestogodišnjaka bez karijesa, a prosečno je po detetu registrovano i do 8 karijesom zahvaćenih mlečnih zuba. Danas preko 50% njihove dece ima sve zdrave mlečne zube, a prosečno je po detetu obolelo samo 1-2 mlečna zuba. I ti zubi su uglavnom sanirani(„plombirani“). Prosek im donekle „kvare imigranti i gastarbajteri“ koji su najčešće sa naših prostora ili iz Turske. Zanimljive su studije koje su pokazale da je zdravlje zuba kod dece rođene u tim zemljama, ali čije su majke doseljene, značajno lošije. Detaljnije
Nažalost, na našim prostorima nema poboljšanja. U Srbiji je u šestoj godini ispod 20% dece bez obolelih mlečnih zuba, a u Republici Srpskoj jedva 2-5%. Prosečno po detetu ima 4-6 obolela mlečna zuba, bez obzira da li su oni nelečeni(najčešće), plombirani ili već izvađeni. Postoji i trend pogoršanja. Nije ništa drugačije u ostalim državama u okruženju(izuzimajući možda Sloveniju).
Višedecenijsko „sprovođenje“ organizovane prevencije(očigledno samo na papiru) nije uspelo da promeni svest kod naših roditelja o značaju zdravlja zuba i neophodnosti njihove nege. Da li su baš naši građani toliko tvrdoglaviji i „gluplji“ pa im ništa ne ulazi u glavu?! Ili je sistem promocije zdravlja u potpunosti zakazao?
Šta to roditelji na našim prostorima nemaju ili ne rade što je doprinelo poboljšanju zdravlja kod predškoske dece u drugim zemljama?
1. Nepostojanje svesti o značaju mlečnih zuba za opšte zdravlje i zdravlje stalnih zuba.
O tome u razvijenim zemljama uošte nema dileme. Bolesni zubi su jednostavno socijalno neprihvatljivi! Većina naših roditelja još uvek toga nije svesna, a što je još tragičnije i veliki broj stomatologa. To je jasno pokazala i naša anketa gde je čak 8% stomatologa govorilo roditeljima, čija su deca imala obolele mlečne zube, da oni uopšte nisu važni i da ne treba obraćati pažnju na rani karijes. Nedavno ponovljena, slična anketa pokazuje da je čak 50% roditelja imalo sličnih iskustava.
I nisu retka “stručna mišljenja” čak i zdravstvenih radnika da je priča o karijesu mlečnih zuba “zavera stomatologa gladnih profita”.
2. Loša i neredovna higijena zuba
Mali broj roditelja redovno pere svojoj deci zube najmanje 2 x dnevno. To se ne može ni očekivati, kada ispitivanja pokazuju da manje od 50% odraslih osoba kod nas izjavljuje da svakodnevno održava higijenu zube. Verovatno je stavrnost i gora, a da ne govorimo o neophodnosti da se to obavezno radi ujutru i uveče. O samom kavlitetu toga pranja ne treba ni govoriti. Rezultati nebrige su očigledni. Detaljnije
Ali, pored nepostojanja svesti o neophodnosti svakodnevnog pranja zuba kod svoje dece još su zastupljenije i grešeke u vidu:
– Prepuštanja detetu da samostalno pere zube, bez kontrole.Roditelj mora lično da sprovodi higijenu zuba kod svoga deteta najmanje do 6-7 godine, a i posle toga se vrši obavezni nadzor. Predškolsko dete nije manuelno dovoljno vešto da to samostalno kvalitetno uradi.Detaljnije
-zabrinjavajuće je mali broj roditelja koji su upoznati i obučeni sa pravilnim i kvalitetnim odžavanjem higijene usta, pa je često ona i kada se sprovodi neefikasna. Posebno kada je reč o čišćenju bočnih površina i primeni zubnih pasta.
3. Nepravilna, kariogena ishrana
Ishrana naše dece je generalno loša, nekvalitetna, bogata masnoćama, brzom, prerađenom(bogatom aditivima) hranom. Malo se konzumira voća i povrća. Kada je reč o zubima tu je prisutno još i:
– Naša deca slabo žvaću, uglavnom teže već prerađenoj i mekoj hrani.
-Hrana je bogata ugljenim hidratima i to pre svega prerađenim(rafinisanim): belo brašno, šećeri, slatkiši svih vrsta. Tu su i peciva kao najzastupljeniji(i najjeftiniji) obrok i kući i u vrtićima, uz pekare i poslastičarnice pored škola. Pogledati detaljnije o uticaju hleba i peciva na zube
– Roditelje ne znaju da nisu samo slatkiši uzrok karijesa već da to mogu da budu i sve vste grickalica(slatke i slane), svi napitci(gazirani i negazirani) jer sadrže tzv. slobodne(skrivene, rafinirane) šečere.
-Naša deca prečesto unose kariogenu hranu(to se čak i podstiče) i time omogućavaju produženo delovanje kiselina i razaraje zubne gleđi. A nema dovoljno oporavljajućih faktora poput fluoride i “zaštitne hrane”. Idealna formula za zdravlje zuba je:
5 + 2
5 obroka/unošenja hrane bilo koje vrste dnevno i 2 pranja zuba, ujutru i uveče.>
Ustaljena je praksu u Skandinaviji i drugim zemljama da se slatkiši dozvoljavaju samo vikednom(prihvatljivo bi bilo i jednom dnevno uz obrok), da se dan bez pranja zuba ne može ni zamisliti, i da se teži zdravoj i uobročenoj ishrani, bogatoj zaštitnim namirnicama. Detaljnije
Svakako, opravdanje nije naša slabija ekonomska situacija, jer se ne radi o unošenju organske i skupe hrane, skupim materijalima i stomatološkim uslugama, već jednostavno o promeni „tradicionalnog običaja zlostavljanja dece“ putem neokontrolisanog kljukanja sa slatkišima, fabričkim sokovima, pecivima i grickalicama. Nedavno sprovedena anketa na poznatom srpskom portalu “Bebac” je pokazala da skoro 50% beba do prve godine već dobija slatkiše, a do kraja druge godine taj broj se penje i do 80% . A preporuka SZO(WHO) je da se do druge godine nikako ne daju zbog stvaranja zavisnosti. Detaljnije
Posebni deo priče je da loša i nekvalitetna ishrana(siromašna u vitaminima i drugim hranljivim materijama) nepovoljno utiče na imuni sistem i izgradnju manje kvalitetnih zuba i pljuvačke.
4. Neefikasne zubne paste
I kada se zubi redovno peru, kod učestale i kariogene ishrane, potrebno je podsticanje oporavka (remineralzacija) zubne gleđi. Tome doprinose fluoridi iz zubne paste. Dokazano je da tzv „dečje zubne paste“(sa nižim sadržajem fluorida) NISU EFIKASNE . Za povećani rizik u kome se nalaze naša deca neophodne su „jače paste“
Kod „rizične dece“ preporuka je da se uzimaju i tabletice fluora.
Za ogorčene protivnike fluora jedina alternativa su individualne preventivne mere koje zahtevaju češću profesionalnu negu na osnovu prethodno određenog rizika. Postoje i neke drugačije dečje paste sa ksilitolom i nanoapatitima.
5. Nepostojanje svesti o redovnim stomatološkim kontrolama
Redovni kontrolni pregledi su neophodni. Danas se smatra da njihova učestalost zavisi od ličnog rizika i ne smeju biti u razmacima dužim od 12 meseci za decu sa niskim rizikom, a kod srednjeg i visokog i mnogo češće. Samo na redovnim, ali preventivnim pregledima, mogu na vreme da se neutrališu uzroci oboljenja(za razvoj karijesa mlečnih zuba je potrebno najmanje nekoliko meseci), ali i da se u samom začetku otkriju i najefikasnije izleče, čak i bez plombiranja. Detaljnije
***
Zašto je to tako?
U zemljama “bez karijesa” puno vremena se posvećuje obuci roditelja, proverava se i obučava oralna higijena, pravilna ishrana i sve ostalo. I sve je to praćeno zdravstveno-vaspitnim materijalima, promocijom u medijama, obukom u školama i vrtićima. Danas je to unapređeno i sa proveravanjem individualnog rizika i propisivanjem preventivnih mera prema njemu.
U nekim zemljama se nepoštovanje ovakvih programa i strogo kažnjava, ali najveća kazna je skupa cena lečenja bolesti.
Iako kod nas sve to postoji na papiru, praksa je sasvim drugačija. Prvi odlazak deteta stomatologu je u najvećem broju slučajeva tek kod pojave problema (bol, otok, razoreni zubi i sl.). Novija ispitivanja pokazuju da i do 70% dece do treće godine uopšte nije posetilo stomatologa, a u 6. godini čak 12%.
Preventivni stomatološki pregled predškolske dece kod nas, iako je zamišljen da unapređuje zdravlje, ne služi svojoj svrsi. Nekada je bio obaveza u obdaništima, danas nije baš uobičajena praksa. Prestalo se i sa predavanjima roditeljima, deca sve ređe uče o zdravim navikama, i ne praktikuju pranje zube. Čak ih neretko vaspitači podstiču donošenju i „čašćenju sa slatkišima“ u vrtićima. Sistematski pregledi predškolske dece uglavnom se svode na otkrivanje karijesa i upućivanje da se on „plombira“. A posle se nailazi na stomatologe koji tvrde da mlečni zubi nisu važni i da ne treba da se “popravljaju”. Provera i obuka oralne higijene, načina ishrane nije obavezni deo pregleda.
Dečji stomatolozi malo imaju vremena(preopterećeni su), nisu obavezni, niti im se vrednuje posvećivanje pažnje obučavanju roditelja(beleži im se samo broj plombi koje dom zdravlja treba da naplati od Fonda). Niko ne kontroliše izveštaje o preventivnom radu-važnije je da se popuni papir, a ne i da li je ostvaren neki rezultat.
Kod nas ne postoji organizovano i obavezno pozivanje dece na prvi preventivni pregled. Ne postoji ni promocija u medijima o pravima roditelja na njega, a kad se nekome i omakne da dovede zdravo dete na kontrolu, ne retko se posmatra kao da je „pao sa Marsa“. Svakako ima i suprotnih iskustva gde nemotivisani i „zdravstveno neobrazovani roditelji“ ne žele da iskoriste „preventivni entuzijazam“ pojedinih kolega kao što se često navodi u komentarima na našoj facebook stranici.
Dovoditi decu stomatologu najčešće nije baš ni „najprijatnije“ jer je povezano sa gužvama, često neprijatnim osobljem u DZ, lošim materijalima itd. U privatnoj praksi pak, sve se plaća, ali i tu se uglavnom sve završava samo sa traženjem karijesa i „plombiranjem“.
Takođe se ne pridaje mnogo pažnje edukaciji zdravstvenih radnika(ne samo stomatologa) savremenim dostignućima u preventivnoj stomatologiji, jer to ne donosi profit, koji je danas najvažnija vodilja, a država nije preterano zainteresovana da vodi brigu o zdravlju.
Najtragičnije je da stomatološka struka uopšte nije svesna uzroka i posledica, i neprekidno optužuje građanje za njihovu neobrazovanost i loše zdravlje. Kao što su i „roditelji krivici” jer su nam deca na dnu liste po primenljivosti naučenog u školama. Tipičan je za to komentar kolege na našoj facebook stranici koji potrebu za pojačanom edukacijom i organizacijom struke u preventivi iznenađeno komentariše:
„Struka da se obrazuje, a obrazovanje pacijenata?“
Ipak ne mogu nepismeni učiti nepismene. Zato se i dešava da i ugledni stomatolozi javno ističu kako je ukidanje besplatne „popravke zuba“ najvažniji razlog povećanja karijesa i bezubosti i time dovode u zabludu pacijente.
Jednostavno, roditelji nemaju gde da nauče da zubi mogu da budu potpuno zdravi i šta treba raditi da se to ostvari. Još uvek smatraju(kao i većina stomatologa) da su plombe vrhunac zdravlja. Naravno ni ne snose bilo kakve sankcije i socijalno su sasvim dobro prihvaćeni i kada su im deca škrbava.
A posledice su loše zdravlje i uzaludno bacanje zdravstvenog novca na gašenje požara povećane patologije koji se ne može smiriti, već samo izaziva još veće nezadovoljstvo građana.
Država „svađa“ stomatologe i pacijente, umesto da jednostavno organizovano sprovede ono što je svet odavno uradio(i što piše uostalom u njenim pravilnicima). I to se tako „provlači“ poslednjih 40 godina, a zubi nam sve bolesniji.
I da su samo zubi u pitanju!?
Jedini lek je pritisak obučenih roditelja, koji znaju šta znači zdravlje zuba, kako se do njega dolazi i šta moraju lično da ulože, ali i šta da očekuju i traže od svojih stomatologa, ali i države. Samo takav pritisak može da pokrene stanje sa mrtve tačke
Pogledati još:
Zdravlje je najjefitnije rešenje ali ga treba sami da tražite
