Faktori rizika

Osnovni rizik za razvoj karijesa kod malog deteta je unos slobodnih šećera!!! Detaljnije

Bez njih ne bi ni dolazilo do oboljenja. Preporuka Svetske Zdravstvene Organizacije je da se dodati(slobodni) šećeri ne unose najmanje do 18 meseci!!! Na žalost kod nas skoro 50% beba već u prvoj godini dobija slatkiše, a u drugoj to je i više od 80%. Nisu samo slatkiši izvori šećera, tu spadaju i sokići, keksi(čuveni plazma ikona hrane za bebe), kašice pa i mleko. Bilo koja nočna ishrana, pa i dojenje je takođe mogući izvor oštećenja. Za zdravlje zuba nije bitna količina slobodnih šećera koja se unosi, već učestalost i vreme unosa. Visok rizik predstavlja preko 6 unosa hrane kao i više od 2 kariogena obroka

Šećere prerađuju posebne, štetne ” tzv. kariogene bakterije”. One se u prisustvu šećera i razmnožavaju i potiskuju druge korisne. Bakterije dolaze u usta bebe iz okruženja u privih 18 meseci(majka, članovi porodice). Ako ih oni imaju više lakše će i brže naseliti. Rizik je prema tome i loša oralna higijena roditelja i ukućana, obolei zubi. Bakterije se neutrališu tako što se zubni plak u kome žive redovno i pravilno uklanja(pranje zuba).

Sledeća grupa rizika je vezana za osetljivu zubnu gleđ, koja toku razvoja nije dovoljno dobro mineralizovana. Ona može da ima vidljive defekte(mrlje i udubljenja), ali i da je na izgled normalna. Uzroci mogu da budu u trudnoći ili u prvim mesecima psole rođenja. Tu su na primer nedostatak vitamina(posebni D i A), oboljenja majke i lekovi koje unosi u trudnoči, aktivno i pasivno pušenja, stres majke, preveremeni porođaji, mala težina, oboljenja deteta, antibiotici i dr.

Osnovno pravilo savremene preventivne stomatologije je ODREĐIVANJE RIZIKA ODMAH PO NICANJU PRVIH ZUBA ili najkasnije do kraja prve godine!!!

Detaljnije o karijes riziku

Zaključak:

1. Pedijatar mora da uputi roditelje na prvi stomatološki pregled odmah po nicanju zuba, a najkasnije u toku prve godine. Pedijatar bi inače trebao da obuči roditelje kako da čiste usnu duplju i pre nicanja zuba.
2. Osnova prvog stomatološkog pregleda bi trebalo da bude određivanje rizika i propisivanje preventivnivnih mera na osnovu njega.
3. Na prvom pregledu stomatolog bi trebao da direktno pokaze i obuči roditelje kako da peru zube, kakvu četkicu da koriste i koju zubnu pastu.
4. Potpuno su pogrešne tvrdnje da deca ne treba da koriste zubne paste do 2-3 godine, da koriste sodu bikarbonu i slično. Pasta se koristi na osnovu rizika. Dečje zubne paste(sa malo aktivnih materija poput fluora, ksilitola ili nanaopatita) nisu efikasne u prevenciji kod rizične dece.
5. Ukoliko iz nekih(uglavnom neosnovanih predrasuda) rpditelji ne žele da se koriste paste sa dovoljnom količinom fluora, onda to moraju da budu efikasne zamene(dovoljne količine ksilitola ili nanoapatita). Najefikasnije je kada su kombinovane sve tri aktivne materije zajedno. Tzv “prirodne paste” nemaju nikakvo desjtvo i ne mogu da spreče karijes kod rizične dece.
6. Besmisleno je i krajnje nekorisno da se maloj deci(sve do 6-7 godine) prepusti da sama peru zube. Njih moraju prati roditelji, a deca samo da se igraju.
7. Po nicanju svih zuba(i bočnih) potrebno je početi i sa čišćenjem međuzubnih prostora.
8. Prečest unos slobodnih šećera(više od 2-3 puta dnevno) ne može da se neutrališe samo sa pranjem i aktivnom pastom već su neophodne i dodatne profesionalna zaštitne mere.

Pogledati još:

Bukvar zdravih zuba kod dece

Sve što treba znati o karijesu kod beba i male dece

Kako se peru zubi?

Šta treba znati o zubnim pastama

Soda bikarbona ne štiti zube od karijesa

Koje zubne paste smeju da koriste predškolska deca

Prevenciji zubnog kvara kod male dece