Velika zabluda
Verovali ili ne Srbiji ima…
U Srbiji isto tako…
Uzroci lošeg zdravlja zuba kod nas
Čest odgovor:
„Postoji objasnjenje, nizak životni standard i stomatološke usluge koje su jedino
kvalitetne u privatnim ordinacijama za koje veliki broj stanovnika nema uslova.“
Ovakvog razmišljanja, se slepo drži najveći deo stanovništva, i nažalost forsira ga i veći deo stomatološke struke.
Zdravlje zuba apsolutno ne zavisi od kvaliteta plombi, od krunica,
mostova i implantata!!!
Dovoljno je reći da u vremenu kada je standard kod nas bio relativno visok, i kada su sve stomatološke usluge bile praktično besplatne, bili smo po broju obolelih zuba i kod dece i kod odraslih među poslednjima u Evropi. Tada je na primer u SFRJ(80-te godine prošlog veka), prosečno, po jednom dvaneastogodišnjaku, (što je referentan uzrast za Svetsku Zdravstvenu Organizaciju) bilo obolelo oko 6 zuba, a u razvijenim evropskim zemljama manje od 3. Preventiva je tada cvetala, postojale su školske ambulante, postojao je zakon o fluorisanju vode za piće(postoji i danas), koji se praktično nikada nije ni sprovodio, skoro sve po svetskim standardima, ali većim delom na papiru. U periodu kada je nastao sunovrat zdravstva, i kada je i ta preventiva popustila dolazi ipak do poboljšanja zdravlja, pa je sada obolelo oko 4 zuba, ali je u razvijenim zemljama spalo na ispod 2 a nekim čak i 1. Na žalost noviji podatci ukazuju na pogoršanje stanja u najmlađim uzrastima gde i do 30% beba već do treće godine dobija karijes.
U razvijenim zemljama zubni kvar je uglavnom problem siromašnijih socijalnih slojeva i imigranata, a kod nas je gotovo podjednako zastupljen. Standar tu ne igra neku veliku ulogu, jer većina građana ipak ima novce za frizera, nadogradnju noktiju, za mobilne telefone i ko zna šta sve pruža savremena civilizacija, pa se ne može reći da je zubna pasta i četkica preveliko opterećenje. A 50% građana izjavljuje da ne pere zube svakodnevno, a kako to rade, to je posebna priča. Prema nekim ispitivanjima samo 8% roditelja beba do 2 godine izjavljuje da im pere zube pred spavanje, a 50% započinje pranje tek oko druge godine. I kada se zubi peru, uglavnom to nije dovoljno kvalitetno.
Sprovođenje zdravih navika je stvar motivacije. U razvijenim zemljama je veliki motiv, jer ste sa obolelim zubima manje vredni u društva, a naravno njihovo lečenje zahteva velika sredstva. Države su se potrudile da to nauče svoje građane. Zanimljiva je priča baš iz 80-tih godina prošloga veka, kada je zabeležen veliki pad broja obolelih zuba kod dece(što s prepisuje pre svega masovnoj upotrebi zubnih pasti sa fluorom), jedine dve zapadnje zemlje koje nisu imale značajno poboljšanje su bile tadašnja Zapadna Nemačka i Japan. I gle čuda, to su bile i jedine dve zemlje u kojima je, kao i kod nas, postojala besplatna kompletna stomatologija. Čim su nemci ukinuli takav sistem besplatnog finansiranja, vrlo brzo su dostigli ostale. Toliko o uticaju standarda i besplatnom plombiranju za odrasle.
O načinu ishrane i čestom i masovnom unosu slobodnih šećera(videti šta sve u njih spada na kraju teksta), još od najranijih dana, fabričkim i gaziranim napitcima, ne treba ni govoriti. Detaljnije
Zdravlje zuba ne može da zavisi samo od stomatologa, niti oni treba i mogu
da budu jedini edukatori zdravih navika!
Zdravlje zuba kod trudnica, beba, dece, pa i svih ostalih se ne obezbedjuje samo pregledom koji će otkriti da li već postoje „rupice“ i njihovim plombiranjem. Borba za zdravlje je zadatak i drugih sektora, i tu se debelo omanulo.
Stomatološka struka, posebno ona angažovana u svakodnevnom praktičnom radu, mora da opstaje u „tržišnim uslovima“, koje pre svega nameće država svojom neorganizovanošću i ne sprovođenjem sopstvenih pravilnika. Stomatolog, posebno privatni, mora da preživi u divljoj, nekontrolisanoj konkurenciji, gde se hiperpordukcija stomatologa kompenzuje sa mogućnošću otvaranja neograničenog broja ordinacija, gde kome padne na pamet. Zato mora da radi ono što mu to tržište traži, a ne da ga “donkihotovski menja”. Zdravstveno neobrazovani pacijenti, koje niko nije naučio šta je i kako se stvara zdravlje zuba, traže plombe, belenje zuba, krunice, mostove, a oni malo imućniji implante. Sve to mora neko da plati, a ni jedno osiguranje u svetu ne može da pokrije tako visoku patologiju ni kod dece, a kamoli kod odraslih. Procenat saniranosti obolelih zuba kod dece(plombiranje), a pogotovu mlečnih, i pored nadljudskih napora državne službe, je vrlo nizak. I to nikako ne zaustavlja pojavu novih oboljenja.
Državna služba uopšte se ne koristi na pravi način, pa ni tako veliki priliv stomatologa
sa navedenih 6 fakulteta.
Država mirno dozvoljava nenormalne gužve za specijalizacije iz isklučivo komercijalnih grana, koje su svakako neophodne, ali ipak nemaju veliki doprinost u poboljšanju oralnog zdravlja nacije. Najveći deo obavezne obuke stomatologe su upravo komercijalne oblasti lečenja, a ne prevencija. Vrhunac je bilo angažovanje poslednjih godina ministaarstva zdravlja u promociji zdravstvenog turizma, kao da nema prečeg posla i ne postoje resori u vladi zaduženi za to.
Iako sve jako lepo stoji na papiru(zakoni, pravilnici), organizovana prevencija se sprovodi neorganizovano, ne postoje prioriteti(od svega se črpka po malo), ne postoji kontrola predviđenih mera, ne poštuju se ili ne postoje neophodni protokoli.
Anketa koju smo mi sprovodili pokazuje da čak 8Z% trudnica i majki male dece, nije dobilo informacije(ili je i dobila na način da ih nije zapamtila), kako treba da neguju zube kod dece. Pedijatri veoma retko upućuju bebe na obavezni stomatološki pregled u prvoj godini, a i kada dođu to je samo brzometno traganje za postojanjem karijesa, a ne stvarno određeivanje rizika. Veliki broj stomatologa čak i odbija da radi sa sasvim malom decom, čak i kada se jave problemi. Detaljnije
Svrha besplatne zubne nege za trudnice nije da idu kod stomatologa samo zbog plombiranja(o obolelim desnima čak se i vrlo malo vodi računa). One pre svega, obavezno treba da budu obučene kako da održavaju svoje zube zdravim i kako da to rade kod svoje bebe. U to bi trebao da bude uključen svakako i privatni sektor, koji je te iste trudnice lečio i pre trudnoće. Ali prvo izvršioci procesa moraju da budu dobro obučeni, i da dobiju protokole i materijale za zdravstveno vaspitni rad sa trudnicama. Od trudnoće zavisi i kvalitet bebinih zuba. Isto se odnosi na roditelje novoređenčadi. Ako dobiju takve informacije, ali kvalitetno i obavezno(neophodna je stroga kontrola), onda mogu i da snose posledice, a u nekim zemljama je to i kazna za nedolazak na redovne kontrole.
Sa pravovremenim određivanjem rizika mogu se pružiti prave preventivne
mere i sprečiti razvoj bolesti , plombiranje i lečenje
uznapredovalih posledica.
U sadašnoj konstelaciji odnosa, jedini način da se to ostvari je intenzivna samoobuka pre svega roditelja, ali i svih ostalih gradjana o tome šta je zdravlje zuba, kako se može ostvariti i šta treba da traže od stomatologa, ali pre svega šta je u domenu njihove lične odgovornosti. To i jedini put da se izbegnu skupe metode lečenja. Ato je i osnovni cilj postojanja ovakve stranice i portala.
Samo zdravstveno obrazovani roditelji mogu da vrše pritisak i na struku(stomatologe u oba sektora), ali i na državu, i tako “menjaju tržište”. Stomatolozi će tada morati da pružaju ono što tržite traži. I sasvim lepo će živeti od stvaranja zdravlja, a ne samo od krpljenja posledica.
Zdravlje je najjeftinije rešenje, ali ga za sada treba sami da tražite!!!
Pogledati opširnije:
Zdravlje je najjefitnije rešenje ali ga treba sami da tražite
Zašto su zubi naše dece bolesni?
Šećeri glavni neprijatelj zuba
Zdravlje zuba se stvara u trudnoći
Zašto stomatolozi ne posvećuju dovoljno pažnje sasvim maloj deci
