Već više puta smo isticali da su zubi naše dece(u celom regionu bivše Jugoslavije, pa i istočno-evropskih zemalja) mnogo bolesniji u odnosu na razvijene zapadne zemlje. Na slici 1 je prikazano stanje zdravlja stalnih zuba kod 12-godišnjaka, predstavljeno kao prosečan broj obolelih zuba po detetu:
Stanje je još nepovoljnije kada se pogleda broj dece bez i jednog obolelog zuba i plombe, kao i zastupljenost obolelih mlečnih zuba. Detaljnije može da se pogleda na našim ranijim objavama:
Zamolili smo naše zemljake, prijatelje stranice DEČJA STOMATOLOGIJA, koji žive u različitim evropskim zemljama da nam iznesu svoja iskustva o sistemu zubne nege i posebno o preventivnim merama koje su njihova deca dobijala. Veoma smo im zahvalni na uloženom trudu!
MOLIMO SVE DRAGE PRIJATELJE KOJI ŽIVE U INOSTRANSTVU DA NASTAVE SA IZNOŠENJEM SVOJIH ISKUSTAVA U VEZI PREVENTIVNE ZAŠTITE ZUBA KOD DECE I ZA OSTALE ZEMLJE U EVROPI ALI I NA DRUGIM KONTINENTIMA!!!
Svakako da su dobrodošli i svi dobronamerni komentari, mišljenja i preporuke.
U kratkom uvodu je predstavljeno stanje zdravlja zuba i sistem organizacije preventivne službe za svaku navedenu državu.
AUSTRIJA
Osnovni podatci o zdravlju zuba kod dece u Austriji:
80-tih godina prošloga veka po detetu uzrasta 12 godina bilo je više od 4 obolela stalna zuba, a neznatni broj je imamo sve zube zdrave. Danas je prosek značajno bolji: samo 1 oboleo stalni zuba(kod nas oko 4-5) i 58% bez karijesa(kod nas manje od 10%). 49% šestogodišnjaka je bez karijesa(kod nas ispod 10%) sa prosečno 2,3 obolela mlečna zuba(kod nas preko 4). Podatci govore da 82% dece redovno pere zube dva puta dnevno sa zubnom pastom sa fluorom. Samo oko 10% dece unosi slatkiše više od jedan put dnevno. Gotovo svi oboleli zubi su sanirani(plombirani) u najranijoj fazi. Prosek im do nekle kvare brojni imigranti, koji su u velikom broju i sa našeg područija.
Inače u Austriji nije vršeno fluorisanje vode za piće, a oko 6% koristi fluorisanu so. Nisu rutinski i organizovano prepisivane tablete fluora. Stomatološke usluge se prvenstveno pružaju preko private prakse. Detaljnije o sistemu zaštite zuba
Kako to vidi običan građanin poslušajte:
ŠVEDSKA
Pre 70-tih godina po detetu uzrasta 12 godina deca su imala prosečno i više od 8 obolelih zuba, a samo kod retkih su svi zubi bili zdravi. Danas je prosek manje od 1 obolelog zuba. Preko 90% trogodišnjaka je bez i jednog karijesa i plombe, a 58% dvanestogodišnjaka. Podatci govore da 90% dece redovno pere zube dva puta dnevno sa zubnom pastom sa fluorom. Manje od 10% dece unosi slatkiše više pod jedan put dnevno. Gotovo svi oboleli zubi su sanirani(plombirani) u najranijoj fazi. Prosek im donekle kvare brojni imigranti doseljeni poslednjih decenija, koji su u velikom broju i sa našeg područija.
Inače u Švedskoj nije vršeno fluorisanje vode niti se koristi fluorisana so, tablete fluora su prepisivane u jednom periodu, ali osnovni akcenat je davan promociji zdravlja, zdravstvenom vaspitanju u školama, organizovanom rad sa trudnicama uz obavezne kontrolne pregledi za koje roditelji dobijaju poziv. Detaljnije o sistemu stomatološke zaštite u Švedskoj
A kako to izgleda iz viđenja običnog građanina poslušajte gospodina:
NORVEŠKA
Prema podatcima iz banke Svetske Zdravstvene Organizacije(WHO) u Norveškoj je 40-tih godina prošloga veka bilo po detetu uzrasta 12 godina prosečno 12 obolela stalna zuba, a neznatni broj je imamo sve zube zdrave. Krajem 70-tih godina broj je smanjen na 4,5 da bi danas prosek bio oko 1,7 obolih stalnih zuba po detetu. Preko 90% trogodišnjaka i 80% šestogodišnjaka nema ni jedan oboleo mlečni zub, a bez i jednog karijesa i plombe je 45% dvanestogodišnjaka. Podatci govore da 80% dece redovno pere zube dva puta dnevno sa zubnom pastom sa fluorom. Manje od 5% dece unosi slatkiše više od jedan put dnevno, a samo 20% svakodnevno. Gotovo svi oboleli zubi su sanirani(plombirani) u najranijoj fazi. Prosek im donekle kvare brojni imigranti(skoro duplo lošije stanje) koji su u velikom broju i sa našeg područija. Inače, u Norveškoj(kao i u ostalim skandinavskim zemljama) nije dozvoljeno fluorisanje vode, tablete fluora se ne prepisuju masovno(oko 25% stomatologa ih preporučuje samo, dok je npr. u Danskoj i Švedskoj taj broj daleko manji, a zdravlje je nešto bolje). Osnovni pristup je bila izražena organizovana promocija zdravlja, zdravstveno vaspitanje preko medija, u zdravstvenim centrima, vrtićima i školama, organizovani rad sa trudnicama i obavezni kontrolni pregledi za koje se dobijaju pozivi. Poslednjih godina je organizovana prevencija preusmerena sa masovnih preventivnih mera prema celokupnoj populaciji(škole, vrtići i sk.) ka otkrivanju rizičnih grupa i prevenciji prema riziku. Veći deo stomatoloških pregleda se obavlja u privatnim ordinacijama a manji u zdravstvenim centrima, školama i vrtićima.
A kako to izgleda iz viđenja običnog građanina poslušajte gospođu:
ŠVAJCERSKA
Prisustvo karijesa kod dece je kod mlečnih zuba od 60-tih godina prošloga veka smanjeno u zavisnosti od regiona za 70-80%. 1964 god prosečno po detetu je bilo obolelih 7,6-8,1 mlečnih zuba. Od kraja 80-tih godina taj broj je začajno redukovan ispod 1,8, da bi danas dostizao i samo 0,8. U 3. godini 88% dece je bez i jednoj jedinog karijesa mlečnih zuba (za poređenje kod nas je 64%), a u 5-7 godini 53%. Kada je reć o stalnim zubima zabeležen je u Ciriškom kantonu pad prosečnog broja obolelih zuba sa 7,9(1964 god) na 0,84(od 1996 pa nadalje). I u drugim kantonima je prisutan sličan trend.
U Švajcerskoj nije sprovedeno fluorisanje vode za piće, ali je već duže vreme prisutno fluorisanje kuhinjske soli, koju, po slobodnom izboru, građani mogu da kupuju, ali programi promocije zdravlja to promovišu, kao i država poreskim olakšicama. Prema dostupnim podatcima zubna nega nije besplatna za decu. Najveći deo stomatološke zaštite se sprovodi preko privatne prakse i pojedinih državnih stomatologa. Stomatolozi dobijaju državne subvencije, a roditelji plaćaju paket usluga na osnovu svojih prihoda.
Detaljnije o sistemu stomatološke zaštite
Kako to u praksi izgleda iznosi:
Maja F. Franges Dragi prijatelji, samo kratko da napisem kakav je protokol lečenja zuba kod male dece u Švajcarskoj – onoliko koliko znam. Kada je dete napunilo tri godine, od Opstine smo dobili informaciju kom dečijem stomatologu treba da se obratimo u narednih par meseci, u nasem kvartu, pozvali smo i zakazali pregled koji je bio krajnje neformalan. Stomatolog mu je prvo poklonio paketić sa cetkicom, pastom i malom slikovnicom o nezi zuba, zatim nas je detaljno ispitao kako i kada i ko pere zube detetu, da li jede slatko i koliko, da li pije sokove, da li nocu nesto pije/jede, da li nosi cuclu… Ovo poslednje je tada bilo aktuelno, ali nas je stomatolog utesio da ce se vilica vratiti na mesto ako uskoro prestane sa cuclom tokom spavanja. Dobili smo od njega info da se ponovo moramo prijaviti zdravstvenom osiguranju – sada zbog zuba, jer je u Švajcarskoj finansijski pokriven samo mali procenat lečenja i ortopedije. Za sada toliko, a kako dete bude raslo, tako cu se i ja upoznavati sa ovdašnjim protokolima i zakonima. Srećno i samo tako nastavite! Trebalo bi da se u Srbiji, po skolama, organizuju kratki edukativni seminari o nezi zuba, za decu i roditelje, a o trošku svake Opstine ponaosob. Odnekud se mora poceti…
Tacno tako. Ja nisam, za nekoliko godina ovde u CH, videla ‘krezubu’ osobu na ulici, iako je ovde zubna higijena (odlazak stomatologu) jako, jako skupa, a kod nas je besplatno, a nikoga nije stid da se godinama šeta bez zuba – i mladji i stariji, i obrazovani i oni drugi, podjednako. Tuga jedna!
Pozdrav iz Criha!
HOLANDIJA
Prema objavljenim podatcima do 70.-tih godina prošloga veka karijes mlečnih zuba u uzrastu od 6. godina je imalo praktično 99% dece. U proseku je to iznosilo 9,1 oboleo zub po detetu. Već 90—tih godina broj obolele dece je spao na 40%, sa prosekom od 1,8. Kod 12-godišnjaka 60-tih godina 99% dece je imalo karijes stalnih zuba, sa proseko od 8 zuba, da bi 2002 god. to spalo na 32% obolelih sa svega 0,8 obolelih zuba po detetu. Detaljnije
Kako to u praksi izgleda iznosi:
Olja Lopushansky U Holandiji deca ( i odrasli) po pozivu stomatologa odlaze dva puta godisnje na pregled i ciscenje zuba. Daje se uputstvo o detaljnom ciscenju zuba ne samo cetkicom vec i koncima i stapicima- Svakodnevno!
Zaposleni imaju cetkice sa pastama na radnim stolovima емотикон smile ….mozda zato sto je sirenje kanala oko 350 evra?
FRANCUSKA
Prema podatcima iz 1987 prosečno je po detetu uzrasta od 6 god. bilo 3,2 obolela mlečna zuba. Svega 11% dece je bilo bez i jednog karijesa ili plombe. U 2006 god. taj broj je smanjen na 1,6 i preko 56% dece bez karijesa. U uzrastu od 12 godina, 1987 god. prosečan broj obolelih stalnih zuba po detetu je iznosio 4,2, a 2006 god. 1,2. Bez karijesa ima preko 56% dece. Deca uzrasta 6, 9, 12 i 15 godina imaju preventivne preglede koji su u potpunosti pokriveni od strane zdravstvenog osiguranja. Isto tako je besplatna i nega zuba(ispuni, zalivanje, vađenje, lečenje). Stomatolozi imaju slobodu da sami određuju cenu, a pacijent dobija 70% povraćaja za lečenje zuba i hiruške intervencije. Osigruranje pokriva samo deo troškova za protetiku i ortodonciju(ispravljanje krivo postavljenih zuba) prema skali koja nije menjana u zadnjih 40. godina.
Detaljnije o sistemu stomatološke zaštite:
Kako to u praksi izgleda iznosi:
Orsi Bunford U Francuskoj zivimo tek nekih 8 godina, pa na neka pitanja ne znam odgovore, ali cu pokusati da pripomognem stvarima koje znam. U Francusku smo se vratili kada sam bila u 7 mesecu trudnoce. Bilo mi je tesko da na brzinu nadjem i nove lekare i babicu tako da zubara nisam ni trazila. Ne znam da li se trudnice “obavezno” salju i na zubne kontrole. Ja sam samoinicijativno posetila zubara pre dolaska u ovu zemlju. Nisam imala problema sa zubima ali imam naviku da svakih 6-8 meseci posetim zubara. Sto se bebinih zuba tice u pocetku ih pedijatar prati i upisuje u bebinu zdravstvenu knjizicu nicanje zuba ( prerpostavljam da i probleme ako ih vidi, ne znam jer moj sin do sada nije imao problema sa zubima ). Kada je obavezan prvi pregled? Pitala sam nekoliko zubara kada bih trebala svog sina prvi put da dovedem na pregled, i svi su mi rekli da pre 4-5 godine nema potrebe (sem ako ima problem sa zubima)… sto je po meni malo bzvz, ali ajde.. inace sam do sada 2 puta povela sina (ima 3 godine) samnom cisto da vidi da nije strasno ici kod zubara. Smatram da decu treba upoznati i sa zubarom i lekarima i pre nego sto zaista dodje do problema. Pocevsi od 3. godine zivota kada deca krecu u skolice (zabavista) svake godine jednom dodje neki zubar i nutricionista da obasjni deci zasto treba da peru zube, kako da ih pravilno peru, objasne im sta bi trebali da jedu za dorucak (roditelji su isto pozvani da ucestvuju na ovom predavanju) . I na kraju postave sto sa raznim namirnicama i kazu deci da sastave sebi dorucak.. + dobiju mali paketic sa malom casom, cetkicom i zubnom pastom (mi smo dobili ELMEX) . Inace pregledi i popravke za decu do 18 godina su besplatni. Zdravstveno osigranje pokriva sve. E sad koliko sam mogla da vidim prvi obavezni pregled za decu je sa 6 godina . Ljudi iz zdravstvenog osiguranja posalju pismo, (koje vam garantuje da nista ne placate na licu mesta) da dete treba odvesti u narednih 6 meseci na pregled zuba. Koliko sam mogla da skontam citajuci stranicu zdravsvenog osiguranja posle dobijate takva pisma sa 9, 12, 15, i 18 godina.. sto ne znaci da u medjuvremenu ne mozete odvesti dete na besplatni pregled, popravku zuba. Tako je i sa vakcinama. Kada dodje vreme da se dete vakcinise stize vam pismo gde i kako mozete to besplatno uraditi ako jos niste. ( mada kako sam videla nazalost bez obzira na rad i pokusaj obrazovanja dece pa i njihovih roditelja neke statistike pokazuju da danas u fr. 1 od 5 dece do 12 godina nikad nije posetio zubara.) Neverujem da postoje kazne bilo kakve vrste ako se ne urade kontrole. U Francuskoj se ne fluoriše voda. Vrse se rigorozne kontrole (preko 400 na godisnjem nivou), i sve podatke mozete naci na drzavnom sajtu. Ukucate grad ili region koji vas interesuje i dobijete rezultate. Nisam ni od koga cula da se preporucuje koriscenje fluorisane soli i neceg drugog. Sto se ishrane tice tu veliki uticaj imaju mediji. Stalno se spominje kako bi deca trebala da pojednu svakodnevno do 5 mlecnih proizvoda (jogurt, sirevi, mleko .. ) , treba se pojesti minimum 5 voca ili povrca dnevno i sto manje slatkisa ( ovo vazi i za odrasle, mada nazalost ovde ljudi nisu kao u svedksoj da samo petkom jedu slatkise, ovde ih posebdno deca jedu svaki dan u sve vecim kolicinama ) cak i u marketima na delu za voce i povrce stoji natpis (5 voca i porvca dnevno) cak je i slikovito sve napisano u njihovim zdravstvenim knjigama dece gde se sve belezi od rodjenja do 18 godina. Posebnu paznju obrate na ishranu dece do 3 godine. E sada naravno na roditelju je da li ce to uopste procitati ili tako i uraditi.. Nadam se da sam uspela da dam neke odgovore koje ce vam pomoci ( ako slucajno nisam na dobro mesto napisala post, pomerite ga negde )
UMESTO ZAKLJUČKA:
Šta je to što mi radimo ili ne radimo i uzrokuje značajno lošije zdravlje zuba u odnosu na zapadno-evropske zemlje?
Generalno gledano tri su osnovna uzroka:
1. Značajno manje pažnje se posvećuje higijeni usta i zuba. Prema zvaničnim izveštajima Instituta za javno zdravlje gotovi iz svih zemalja samo 40-50% anketiranih osoba izjavljuje da redovno pere zube. Pogledati detaljnije u ranijoj objavi:
https://www.facebook.com/151925488194098/photos/pb.151925488194098.-2207520000.1455571334./888284737891499/?type=3&theater
2. Ishrana je izrazito “kariogena”, što znači bogata u rastvorljivim ugljenim hidratima bez kojih nema razvoja bakterija koje stvaraju kiseline i tope zubnu gleđ. Istovremeno ona je siromašna zaštitnim namirnicama koje pomažu oporavak zubne gleđi i promenu sastava bakterija od štetnih(“kariogenih”) prema korisnim. Takve namirnice su na primer mlečni proizvodi(sir, jogurt, kiselo mleko, kefir), orašasti plodovi i sl. Najnovija istraživanja pokazuju da naša deca imaju preko 6 unosa hrane dnevno, od čega su preko 3 “kariogena”. Postoji navika “kljukanja dece” sa slatkišima, ali i drugim oblicima ugljenih hidrata za koje roditelji nisu ni svesni da su štetni. Tu naravno dolazi i izuzetna neobaveštenost roditelja u vezi štetnosti noćnih obroka, čestog dvanja fabričkih sokića i drugih zaslađenih napitaka i posebno noćnih “slatkih” obroka. Čak su i u vrtićima, kako zvanični jelovnici, tako i “druženja dece” uglavnom “začinjena” slatkim. Pogledati detaljnije:
https://www.facebook.com/notes/decja-stomatologija-prof-dr-jovan-vojinovic/koliko-slatki%C5%A1a-nije-opasno-za-zube/953128241407148
3. Stanje zuba kod odraslih je takođe katastrofalno. Trudnice u proseku imaju po 11 zuba zahvaćenih karijesom(bez obzira da li su plombirani, ne plombirani ili već izvađeni). Prosečno, osoba uzrasta 35-44 godine ima preko 15 već zahvaćenih zuba. Po broju “krezubih” i “bezubih” smo ubedljivo među vodećima u Evropi. Pri tome najveći broj građana čvrsto veruje da se zdravlje zuba obezbeđuje plombama i protezama i da je za to odgovorna stomatološka služba. Još je tragičnije da u to veruje i većina stomatologa.
Znači, građani, pa samim tim i roditelji su stomatološki krajnje neobrazovani, što uopšte nije ni čudo jer smo i opšte zdravstveo daleko od dobre pismenosti. Po zastupljenosti, ali i po smrtnosti smo u samom evropskom vrhu kada je reč o “najopasnijim oboljenjima današnjice”: bolestima srca i krvnih sudova, malignim oboljenjima, šećernoj bolesti.
Zaključak bi bio vrlo logičan:
Kod nas ne postoji zdravstveno vaspitanje!?
Da li je stvarno tako da država koja se kune u socijalnu pravdu, koja pokriva svojim osiguranjem veoma široki dijapazon zdravstvenih usluga(kod dece praktično kompletna zaštita do 18. godine), zanemaruje najvažniju komponentu savremenog zdravstvenog sistema- PROMOCIJU ZDRAVLJA. Ako ni zbog čega drugog, zar motiv nije bar smanjenje troškova koje nosi lečenje bolesti, a koje su u neprekidnom porastu.
Papir ipak trpi sve!!!
Sve mere, koje su opisane u gore navedenim iskustvima naših zemljaka iz evropskih zemalja, gde je značajno smanjen broj obolelih zuba, su prisutne i u zvaničnim dokumentima većine zdravstvenih Fondova u zemljama u regionu. Protokoli fondova zdravstvenog osiguranja u Srbiji i Republici Srpskoj (za ostale drzave u okruzenju nisam siguran) propisuju i plaćaju obavezan prvi stomatoloski pregled deteta u prvoj godini života i zatim svake godine po jedan sistematski kontrolni pregled. Oni obuhvataju odredjivanje rizika, zdravstveno vaspitanje, profilaktičke mere(mada nista nije precizno definisano). Stomatološka zaštita trudnica je besplatna, i pored saniranja oboljenja, obuhvata i zdravstveno-vaspitni rad. Za detalje pogledati:
Pravilnik o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o parcticipaciji za 2012 god.
Sl. glasnik RS”, br. 12/2012
Plan zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji za 2013 godinu.
Sl. glasnik RS”, br. 1/2013
Pravilnik o sadržaju, obimu i načinu ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu
(”Службени гласник Републике Српске”, број: 102/11, 117/11 и 128/11)
Nažalost sve ostaje samo mrtvo slovo na papiru! Problem je što niko ne proverava da li je i koliko toga izvršeno, a pogotovu se ne prati zdravstveno stanje. Kontrolišu se samo formulari i izveštaji, gde se preventivne i zdravstveno-vaspitne usluge mogu rutinski upisivati bez da su i izvršene. A da način, kako se to sve radi nije dobar i efikasan, govore rezultati, koji pak kreatore zdravstva uopšte ne uznemiravaju. Problem je i sto se formalno finansiraju „usluge“(i to pre svega terapeutske9, a ne zdravsteveno stanje, pa se praktično stomatolozima isplati vise bolesti. I svakako, pored formalnih propisa ne postoji bilo kakva pomoc i obavezujući protokoli kako da se to izvrsi(mada su se eksperti potrudili da ih pripreme). Naravno, sve to daleko više košta državu(čitaj sve nas) i svodi se na gašenje požara i bacanje novca u bunar bez dna.
U Srbiji čak, o organizaciji i praćenju sprovođenja preventive, uopste više ne brinu stomatolozi, niti ih bilo ko šta pita(osim formalno). Čuvenim zakonom velikog “globalističkog reformatora” prof Tomice Milosavljevića, sve je prebačeno u isključivu nadležnosti Instituta za javno zdravlje i svemogućeg monopoliste RFZO, kojima je zdravlje zuba izgleda zadnja rupa na svirali. U Republici Srpskoj vlasti ne žele da poslušaju eksperte iz preventivne stomatologe, koji skoro deceniju neprekidno upozoravaju i predlažu rešenja, i pored toga što ona(rešenja) ne zahtevaju povećanje budžeta za stomatologiju.
A država bi pre svega trebala da bude odgovorna da organizuje zdravstveno vaspitanje naroda.
Ipak ovo nije novina samo tranzicionog kapitalizma i revolucionarnih tekovina “demokratskih promena”, mada je tokom 21. veka uništeno i ono malo što je bilo pozitivno i dovelo do određenog napretka(doduše veoma sporog) u stanju zdravlja usta i zuba. U periodu SFRJ socijalizma i „blistavog napretka socijalnih vrednosti“, kada je kompletna stomatološka zaštita bila besplatna(čak i proteze i krunice i mostovi), zdravlje zuba kod dece i odraslih nije bilo na „zavidnom nivou“(videti sliku 1). A kao što smo videli iz ovog kratkog pregleda, upravo tada se u razvijenim zemljama beleži izuzetan pad zastupljenosti karijesa, posebno kod dece. Ovo je izgleda bila boljka kompletnog komunističkog bloka, koja još uvek vuče tragove u državama bivše „Istočne Evrope“.
Da nam žive fabrike lepote
Daleko od toga da je stomatološka struka bezgrešna. Pre svega je ona nedovoljno obučena, a stručna udruženja i Komore su u potpunosti nezainteresovani za zdravlje, vec su opsednuti komercijalnom stomatologijom, uglavnom nedostupnom većem delu naroda. U prilog toga idu i česte izjave stručnjaka da je za loše stanje zdravlja zuba i rasprostranjenu bezubost među stanovništvom osnovni krivac „ukidanje besplatne stomatološke nege za odrasle“:
https://www.facebook.com/151925488194098/photos/a.151976378189009.40453.151925488194098/473512212702089/?type=1&theater
Legitimo je pravo većine studenata stomatologije da sanja o usađivanju zuba(implantati) i “fabrici lepote” u svojim ordinacijama. Makar to bilo i beljenje zuba ili “pumpnje usana”. Pa i čitava oblast struke se zvanično naziva “Kozmetska stomatologija”(Cosmetic dentistry). Tu leži “lova do krova”, neprikosnovena svetinja globalističko-potrošačke religije. I nije bitno što je bara sve plića, a krokodila sve više.
Ali, ozbiljan problem nastaje kada država umesto o zdravlju brine jedino o takvoj “lepoti”, finansirajući našim novcem(budžetskim) 5 državnih stomatoloških fakulteta u Srbiji, 2 u Republici Srpskoj itd. Nezposlenih stomatologa je sve više, a zdravlja je sve manje i manje
Najmanje su krivi u celoj priči, mada najčešća i najlakša meta za podkusurivanje, roditelji i narod što izgleda nije samog sebe obučio. Ali kako to uvek biva- DRŽTE LOPOVA!!!
I evo već petu godinu vrtimo na ovoj našoj stranici istu ploču! Karavani još uvek prolaze…
Ipak nismo se umorili. A i vas, dragi prijatelji, je sve više i više…
O čemu smo sve to pričali do sada:
Zašto stomatolozi ne posvećuju dovoljno pažnje maloj deci
Ko je odgovoran za loše zdravlje zuba kod beba i male dece:
Da li su roditelji krivi za pojavu karijesa kod svojih beba
Zašto su naši ljudi zdravstveno neobrazovani
